KAPETANOV DNEVNIK
Pozdrav saborče od nemana morskih
Mnogo je vremena prošlo od kada se more Panonsko iskušilo a čini mi se još više od kad smo se videli. Kako je? Evo mene na zapadno indijskim ostrvima, reče mi jedna ulična prodavačica telesnih dražesti da si navraćao ovde i borio se sa prašumama karibskim ovde, dadoh joj par groša da se očisti od zaraza i nastavnih dalje. Nadam se da te zdravlje dobro služi i da te od bolesti samo kači ljubomora i toksičnost latinskih žena… Meni je dobro ovde, na barci sam nordijskoj, trgujemo maglom i finim ručavanjem. Al dosadno brale, žene bez časti i obraza, vino bez ukusa i kiša, sezona uragana je počela. Nadam se da će te ova poruka u boci naći u pravi čast.
Uzdravlje
Uzdravlje
Kapetanov dnevnik dan 127
Pijem ja čaj na nekim ostrvima kratkih pantalona sa jednom babom, mama Kej se zove, i priča ona meni kako ona ima 17oro dece i 15 abortusa i kako omladina danas neće da rađa, teško im troje da naprave… Kaže “kako krmača može da oprasi po 10 I šta joj fali” ja gledam reko okle u ovom pravcu ode konverzacija i reknem joj “Madam, istoj toj krmači posle prašenja pukne nešto u glavi i pojede pola prasića isto veče a pola pognjavi… ” Ona kaže “ma ajte molim vas gde to ima…” Reko šta bre nema, navlačiš ceo život mornare ovde a kad je stani pani trčiš kod vračare da ti radi abortus kočanjkom od kukuruza”. Bolje što sam otišao, o ako pijan sam se već spremao da je udarim čeletom u slepoočnicu…