Kapetanov dnevnik

Pozdrav saborče od nemana morskih

Mnogo je vremena prošlo od kada se more Panonsko iskušilo a čini mi se još više od kad smo se videli. Kako je? Evo mene na zapadno indijskim ostrvima, reče mi jedna ulična prodavačica telesnih dražesti da si navraćao ovde i borio se sa prašumama karibskim ovde, dadoh joj par groša da se očisti od zaraza i nastavnih dalje. Nadam se da te zdravlje dobro služi i da te od bolesti samo kači ljubomora i toksičnost latinskih žena… Meni je dobro ovde, na barci sam nordijskoj, trgujemo maglom i finim ručavanjem. Al dosadno brale, žene bez časti i obraza, vino bez ukusa i kiša, sezona uragana je počela. Nadam se da će te ova poruka u boci naći u pravi čast.
Uzdravlje

Kapetanov dnevnik dan 127

Pijem ja čaj na nekim ostrvima kratkih pantalona sa jednom babom, mama Kej se zove, i priča ona meni kako ona ima 17oro dece i 15 abortusa i kako omladina danas neće da rađa, teško im troje da naprave… Kaže “kako krmača može da oprasi po 10 I šta joj fali” ja gledam reko okle u ovom pravcu ode konverzacija i reknem joj “Madam, istoj toj krmači posle prašenja pukne nešto u glavi i pojede pola prasića isto veče a pola pognjavi… ” Ona kaže “ma ajte molim vas gde to ima…” Reko šta bre nema, navlačiš ceo život mornare ovde a kad je stani pani trčiš kod vračare da ti radi abortus kočanjkom od kukuruza”. Bolje što sam otišao, o ako pijan sam se već spremao da je udarim čeletom u slepoočnicu…

Kapetanov dnevnik dan 10-11

Ulazim ja tako u utrobu broda da se smestim, kazu dek tri, fire zone 4, staircase 43, port side msm to vama ne znaci nista jer niste mornari AL to je ono kao bas jako bitno da se zna… dodjem ja dole kad jedan zuti tu I poce on ko oni japanci mali kad Godzila izlazila iz vode pa sve vicu “gajaka gajaka gajaka” bio ja tad u Osaki pio kafu gledam budale kako se plase, a ja taj prizor video sto puta kad se Dalibor debeli napije pa udje u vodu da roni pa zaboravi da ne zna da roni pa se davi onako dlakav sve se ribe umrsile o onaj tepih na ledjima pa ga vadimo kukama za kitove… sta Sam ono hteo da kazem… eto ode mi tok misli… ma mozda ode na bolje mesto

Kapetanov dnevnik dan 13-11

Krenuo tako ja na novi put.. Ukrcao se u Aragonu barkom koja je dosla preko Magreba pa preko kraljevstva dve Sicilije (ne znam sto se tako zove kad je Sicilija jedna) pa preko Raguze do Venecije, odatle krecemo preko Helenskih luka do Bizantiuma pa do Levanta I luka saracenskih u Egiptu… dotle znam, msm sve to isto, svi se obrezuju I pustaju zulufe… e a posle Afrika, e ako je to ko ona britanska ostrva u novim kolonijama ja idem natrag karavanom pa makar me Tatarima prodali

Kapetanov dnevnik dan 15-11

Nikada nemam obicaj da preturam stvari po komandnom mostu, postujem tudju privatnost a I sta ja znam da nije nesto pipala neka higijenska gumica to gadno sve.. dobro nekad samo malo da nadjem neki kancelarijski materijal, neko guscje pero za pisanje ili dobru artiju ili poverljive spise iz maticne luke no nije to sad bitno…

u tom trazenju ja nabasam na kotaricu, pise “Casablanca” ja otvorim kad ono urme punjene lesnikom u medu, pa marcipan posut pistacima pa kadaif sa nekom orasima pa to mirise ko Bozic u Andaluziji, msm vi niste bili u Andaluziji pa ne znate AL dobro mirise bas… dosli ovi sto prostiru jedro oni rekose da to nam to prijatelji iz Magreba poslali, oho reko ovo je od sad moje. Na njih 5 kutija trajala 10 dana, meni druga kutija trajala 2 dana… AL lagan Sam skroz

Kapetanov dnevnik dan 23-11

Shvatio sam da ima mnogo bolesnih ljudi sirom sveta al ima neka zaraza koja dolazi sa istoka.. idem ja tako Smirnom i prolazi jedna pojava i unosi mi se u facu i kaze “brt Xiaomi veruj mi, najbolji odnos cene i kvaliteta” ja izbegnem ko izabran narod tu, posle par metara jedan “ma ba nije bitno kakve si vjere vec kakav si covek ba” ja i to izbegnem, posle na jednom uglu jedna crvenokosa baba nudi otrov uz “dobro jutro dragi prijatelji ko je za kaficu”, malo posle vidim nezaposlenu majku troje tinejdzera kako se ubacuje u konverzacije ljudi iz reci “ja sam svoje rekla, pametnom dosta”, posle jedan osuseni navukao kosnicu na glavu i govori “torima nije to droga, to je lek nego lazu vidarske kuće”… ja se krstim i mislim se, samo da ne dodje ova posast kod nas

Kapetanov dnevnik dan 04-12

Posle jedne sedmice zavrsavamo sa lukama Egipta tj nekada Egipat, danas zemlja mamelučka.

Prva porta nam beše Aleksandrija, grad onog GRKA što ga osnova, mada sad mislim da se okreće u grobu (ako mu do sada kerovi nisu razvukli kosti po ulicama) kada vidi na šta mu grad liči. Sve Mameluci, azapi, šukarlije, adžaklije i Fatimidi al oni su samo u gornjim kastama. Grad smrdi na životinjsko poreklo i ljudski nedostatak higijene. Prodaje se odežda od krokodila Lakoste za 5 dukata al msm da je to ipak neki daždevnjak ili drugi nebitni gmizavac

Šarm el Šeik je kulturniji. Obalski deo je pun taverni i konačišta za male novce. Drugi jezik pored arapskog je ruski, ne znam zasto… Ljudi na barci svaki dan samo pitali “what about Hamas?” Ja reko “pa How Much zavisi kako se dobro cenkaš za glavu šećera, komad tkanine ili frtalj soli” a oni okreću glavu,ne znaju anglosaksonci da se cenkaju. Mnogo je vojske na Sinaju i punktova gde bušibozucima mora da se plati za prelaz u vidu dragocenosti poput sapuna ili kakve higijenske gumice.

Safaga je luka na jugu, koliko vidim glavna luka za žito i tovar. Masivna je po površini i tranže i skele svakodnevno idu za Džedu na obali Arabije. Al nisam izlazio napolje jer sam procenio da je bolje da ostanem na sigurnom nego da platim opet kafu 20 dukata samo da ne bi posle vadio neku kamu iz plećke.