Put za Lužičku Srbiju

Gde je Srbima rodni zavičaj?

Je li to Saksonija ili Pruska mozda,

Gde Laba tiho teče,

I sa Šprevom se sastaje?

Ah ne, ah ne,

Naš rodni kraj mora biti još prostraniji!

Gde je Srbima rodni zavičaj?

Da nije to Pomorje ili Litva možda,

Gde jos žive uspomene polabske

i gde je potonula Vineta?

Ah ne, ah ne,

Naš rodni kraj mora biti još prostraniji!

…

Ne vidim bolji način za započeti pisanje ove male priče, info table, o jednom posebnom narodu od pesme jednog od najpoznatijih poeta Lužičkih Srba Handrija Zejlera i njegove pesme “Gde je Srbima rodni zavičaj”. Pitao se Handrija, pitamo se i mi dugo vremena ko su, odakle su i zašto se zovu tako kako se zovu. Gde je koren, naš ili njihov i zašto moraju da budu toliko ponosni i toliko prkosni od kada postoje da postoje. Mi ih nismo krstili, ali smo davno zaboravili na njih. Ovo je jedan mali podsetnik na ovaj narod sa kojim delimo dosta toga, možda i previše.

Lučički Srbi ili kako ih još nazivaju i Sorbima, Serbjima, Sorabima ili Vendima su etnička grupa, slovenskog stanovništva koja naseljava istok Nemačke i pokrajne Brandenburg i Saksoniju a sami se dele na Gornjolužičke Srbe i Donjolužičke Srbe (gde ćeš boljeg dokaza da su nam rođaci od toga da su se i po tome podelili). A nas same nazivju “Južnim Srbima” dok za sebe govore da su oni pravi Srbi, a da su Srbi sa Balkana samo jedan deo njihovog plemena. Po zvaničnoj istoriji, prvu državu Lužičkih Srba je osnovao Samo u 7. veku, a njegov saveznik Derva je kasnije sa delom naroda otišao na Balkan kako bi pomogao svojoj braći sa juga. Danas su Lužički Srbi u Nemačkoj, gde broje oko 50 000, priznati kao nacionalna manjina. Uspeli su da zadrže svoje ime, jezik i kulturu i pored izuzetno jake asimilacije od strane Nemačke tokom svoje istorije. Predstavnici Lužičkih Srba su viđeni kao navijači na raznim sportskim manifestacijama gde igra reprezentacija Srbije, njihovi politički predstavnici su digli visoko glas protiv Kosovske nezavisnosti i imaju svaku podršku prema državi Srbiji koja im vraća podršku tako što ih apsolutno ignoriše.

Danas je sam prostor na kome žive Lužički Srbi turistički jako bogat. Sam prostor leži na čuvenom putu hodočasnika još iz perioda svetog Nemačko-Rimskog carstva koji se zove Via Sacra, u svojoj dužini od 550 kilometara možete upoznati istoriju i kulturu ovog područja samo obilazeći destinacije na tom putu poput crkve svetog Groba u gradu Gorlitz, katedralu i staro utvrđenje u gradu Baucenu i mnoge druge sakralne građevine i utvrđenja koja su služila kao zaštita ili mesto za odmor velikog broja hodočasnika.

Sam grad Baucen koji je glavni grad i kulturno-politički centar Lužičkih Srba je predivan ušuškani gradić sa divnim starim delom koji je sačuvan od očiju masovnog turizma i u kojem ćete uživati u brojnim nano pivarama koje se nalaze u gradu i gde svaka kafana pravi svoje pivo po kojima je ovaj kraj jako poznat. Turistima iz Srbije posebno interesantni mogu biti natpisi poput “Serbski muzej”, “Matica Serbska”, “Serbski centar”… Smeštaj u samom gradu je pristupačan, a cene mogu da se nađu od 12 evra po hostelima do 22 evra noćenje sa doručkom u malim porodičnim hotelima.

Pored samog Baucena preporuka za posetu je i divni Drezden koji se nalazi nedaleko od Baucena do koga je moguće doći vozom ili grada Kotbusa koji je pored toga što je danas jedan moderan Univerzitetski grad, poznat po svom ušuškanom romantičnom starom delu sa predivnim trgovačkim kolibama koje su ostale sačuvane i plene svojom lepotom i kradu poglede uglavnom slučajnih ili zalutalih stranaca koji su tu da se začude i ujedno zapitaju zašto ovaj grad nije na velikoj turističkoj mapi Nemačke.

Područje Lužičke Srbije ima šta da ponudi, za svačiji je džep. Dolazak do ovog prostora je jako jednostavan i ako planirate individualno da putujete možete jednostavno i jeftino doputovati. Dođete do Budimpešte i odatle birate da li ćete vozovima ili autobusima, da li ćete do Praga ili Drezdena pa onda u neki od gore pomenutih gradova. Flixbus vam omogućava da se autobusima povežete sa celom Evropom za mali novac, njihovu aplikaciju možete da skinete na telefon i da pratite i sami organizujete svoj put. Vozovi su uvek dobra preporuka i sjajan izbor, zato što ja mnogo volim vozove 🙂 Postoji sada i organizovana tura specijalno za Lužičku Srbiju koju možete pogledati na ovom linku.

Lužica vas čeka, čekala je vekovima možda da se to Dervanovo pleme vrati u domovinu, da se možda mi vratimo u naš rodni zavičaj.

Gde je Srbima rodni zavičaj?

Nije li to Slovenija ili možda Srbija,

čija nam je reč bliska i gde Miloš kraljevski presto ima?

Ah ne, ah ne,

Naš rodni kraj mora bii još prostraniji!

Gde je Srbima rodni zavičaj?

Da nije to Rusija beskrajna,

trećina sveta,

u kojoj sunce nikada ne zalazi?

Ah ne, ah ne,

Naš rodni kraj mora biti još prostraniji!

Reci mi onda gde je taj prostrani kraj?

Od Labe počinje on, pa ide do Dunava,

Od Crnog Mora čak do Kamčatke

eto, to je taj prostran kraj,

naš Srba rodni zavičaj!