Kineski jezik

Kineski jezik zaista nije toliko težak kao što mislite

-Prvi deo-

Pisano pismo u Kini se sa sigurnošću može pratiti samo do natpisa na kostima životinja koja su pronađena i koja datiraju oko 1200.god pne. Međutim, skripta koja je pronađena iz tog vremena ima značajan rečnik i znakove pojednastovljenja, što sa sigurnošću sugeriše da poreklo pisma seže mnogo dalje u prošlost. Ono što kineski čini jedinstvenim, jeste to što su se oblici pisma razvili direktno da bi postali današnji karakteri, pa je to najdugovečnija skripta koja se još uvek čita i koristi na svetu. Pismo nađeno na kostima životinja i oklopima kornjača postalo je uobičajno na bronzanom posuđu iz dinastija Shang i Zhou. Za ove natpise je korišćeno pismo jin wen, koje je manje informativno od natpisa na kostima i oklopima, jer samo beleži ko je posedovao i napravio posudu pa je najduži natpis dugačak samo 42 karaktera. Međutim, čak 2000 jin wen karaktera je našlo svoje mesto u modernom kineskom jeziku.

Jedna poznata priča o nastanku kineskog pisma je da je legendarni bog/car Fuki osmislio karaktere od Osam tigrova iz sistema Yin/Yang i da su se karakteri razvili iz njih 8. Naravno za ovu ideju nema ni logike, a ni dokaza.

Prema drugoj tradiciji, Cang Jie je taj koji je osmislio karaktere u vreme Žutog cara. Posmatrao je otiske stopala životinja i ptica i shvatio je da je samo oblik otiska identifikovao životinju. Mogao je jednostavno da nacrta otisak umesto da crta celu životinju. Iz ove ideje primenio je isti princip za osmišljavanje piktograma za mnoge svakodnevne predmete (sunce, mesec, zemlja, oblaci, živa bića…). Ovi znakovi su se takođe probili i do japanskog pisma Kanji i korejskog Hangul, pa vam poznavanje kineskih znakova može pomoći da malo čitate u Japanu i Koreji. I da, japanski jezik je nastao u osnovi od kineskog, a ne obrnuto.

Kineskih karaktera postoji oko 200 000, karakteri su podeljeni u klase na osnovu svog porekla hiljadama godina. Ali da biste se snašli na kineskom potrebno je da savladate njih oko 500. Ogromnu većinu (90%) čine radikali u kombinaciji sa nekim drugim elementima.

No dosta priče, da pređemo na konkretne karaktere gde uz malo pomoći možete sami da čitate kinesko pismo.

Slika levo će da bude slikoviti prikaz starokineskog piktograma, a desno će biti prikaz modernog mandarinskog

rén-Čovek. Karakter za osobu je mnogo pojednostavljena verzija piktogramske figure koja se nalazi levo, krajnji levi potez je predstavljao ruku, a danas izgleda kao par nogu. Dodajte glavu na vrh modernog karaktera i imate Čiča Glišu.

shān-Planina. Jedan od najjasnijih piktograma  predstavlja planinu. Originalni piktograf imao je dve manje grbe sa centralnom planinom, koje su se tokom godina pojednostavljivale da bi postale vertikalne linije. Ovaj znak se koristi u imenima dve provincije Shanki shān xī (planine zapada) i Shandong shān dōng (planine istoka).

 yang- Ovca ili koza prepoznaju se po rogovima. Savremeni lik ovce ima dva tačkana poteza za rogove, potez za oči i jedan za usta.

 yuè-Mesec(nebesko telo i vremenski period)Od suštinskog značaja za sve pretke je bio prolazak godišnjih doba i ’’brojanje vremena’’, a mesec je uvek određivao datum. Kineski karakter za mesec je idealizovani prilaz polumesec.

 rì- Sunce, dan. Karakter za sunce j jednostavna slika kruga koji zrači. Kvadratni oblik modernog karaktera predstavlja oblik da bude okvir,a ne krug. U mnogim kulturama sunce je prikazano vidljivim okom u sredini, tako da piktogram ima tačku u centru.

 kǒu-Usta. Drugi okrugli piktogram su usta koja su postala običan kvadrat bez ikakvog ukrašavanja. Kao radikalna komponenta često se koristi u karakterima koji se odnose na govor.

 mén-Kapija, ulaz. Jednostavan prikaz koji se lako pamti je kapija ili ulaz sa dvoje vrata. Tradicionalni oblik koji vidimo levo je pojednostavljen za lakše crtanje, ali zadržava osnovni oblik kako biste nacrtali kapiju.

 mù-Oko. Piktogram oka je prikaza oka sa spoljne strane. Dve crtice u sredini predstavljaju zenicu. Ovaj karakter je često deo drugih karaktera koji se odnose na gledanje, čitanje I sl.

 tián-Polje, njiva. Predstavlja prikaz polja, podeljenog na četiri parcele, njive. Stari kinezi su pomagali jedni drugima i zajedno obrađivali polja koja su bila podeljena u 4 dela zbog lakše obrade.

 yǔ-Kiša. Reč od univerzalnog značaja, pogotovo u vreme kada su svi obrađivali zemlju. Ima male kapljice koje padaju nadole sa neba

 xīn-Srce. Još jedan piktogram koji jednom kada se vizualizuje kao slika je srce. Jednostavnog oblika, potezi odaju utisak krvi u pokretu. Videćete srce u kombinaciji sa mnogim drugim karakterima koji prikazuju emocije. Na primer ‘’rè xīn’’ je bukvalno u prevodu ‘’vrelo srce’’ I znači strastveno.

Karakteri mogu da se identifikuju ne samo od fizičkih objekata, reči su potrebne i za apstraktne pojmove poput prostornih odnsa. Sledi nekoliko uobičajnih karaktera kod kojih crtež oživljava apstraktnu ideju.

 shàng- Gore, na nečemu. Dati concept da je nešto gore, iznad, šta bi bio jednostavniji prikaz od uspravne linije na podlozi? U nazivu Šangaj (shàng hǎi) u bukvalnom prevodu znači ‘’na moru’’.

 xià-Dole, ispod. Sušta suprotnos od karaktera za dole. Jednostavno zaista…

 zhōng-Centar, sredina. Još jedan apstraktni pojam je sredina ili centar I to lako padne na pamet zbog simetrične figure koja prvobitno predstavlja strelu koja pogađa centar mete ili središnji deo zastave. Najznačajnija je upotreba u kineskoj reči za samu Kinu: zhōng guó (zhōng-centralna, guó-država) I u bukvalnom smislu I znači centralna država jer kinezi gledaju na svoju zemlju kao centar sveta.

yī- 1. Najjednostavniji karakter od svih apstraktnih reči su brojevi 1,2,3. Oni slede sistem zasnivanja na broju poteza. Dakle, 1 je samo jedan potez.

èr- 2. Dva poteza rukom.

sān- 3. Tri crtice, tri poteza rukom. Ostali brojevi zahtevaju više poteza, ali o tome drugom prilikom.

guǎng-Širina, Otvoreni proctor. Još jedan apstraktni pojam je otvoreni proctor, prostranost, nekada je bio lik unutar karaktera. Ovaj karakter je deo imena ‘’prostranih’’ provincija kao ‘’ Guǎng xī’’-prostrani zapad ili ‘’ Guǎng dōng’’-prostrani istok.

 dà-Veliko. Veliko je samo osoba (人-ren) koja izgleda kao da širi ruke.

 tài-Previše, baš mnogo. Ako želite još više naglasiti veličinu tako da ona postaje preterano velika, onda dodavanjem još jednog poteza na prethodni karakter.

 

tiān-Nebo. Još jedna adaptacija velikog karaktera je dodavanje još jednog poteza I linije na vrhu glave poput kapice. Ovo daje concept neba-veoma veliki proctor iznad ljudi. Gornji deo karaktera predstavlja vrh.

 xiǎo- Malo.Suprotno od velikog je malo i predstavlja ga već mala stvar iseckana na dva dela.

 shǎo-Još manje. Ukoliko nešto što je malo isečete još malo, to je još manje. Jedna dodatna crtica to I prikazuje.

 míng-Sutra. Spavanjem dva karaktera za dan(sunce) I noć(mesec) dobijamo sutrašnji dan. Odnosno vreme posle jednog sunca I jednog meseca.

 nán-Muškarac. Polje ili njiva, 田 je karakter koji nalazimo ovde a koji smo već pominjali.. ukoliko njega kombinujete sa karkterom 力(li) koji označava mišićavu ruku, kombinacijom ova dva karaktera dobijamo karakter za muškarca, jer su muškarci bili ti koji su radili teške fizičke poslove u poljima.

Leave a Reply

14 − 7 =