Šta sve niste znali o kineskoj medicini?
Kineska tradicionalna medicina seže hiljadama godina unazad. Za razliku od situacije u Evropi, tradicionalna medicina u Kini i dalje se primenjuje uporedo sa savremenom naučnom medicinom. Od otvaranja Kine za strane posetioce, tradicionalni pristup zdravom žvotu cenjen je u mnogim zemljama. Tradicionalna kineska medicina sastoji se od mnogih niti u koje spadaju akupunktura, biljni lek, moksibuscija. Pristup ove medicine je holistički i leči telo kao celinu umesto da se koncentriše na određeni organ.
Akupunktura
Od davnina je otkriveno da pritisak na živce može ublažiti bol. Bian Kue (400god.pne.) se smatra pionirom kineske medicine i posebno akupunkture. Tokom vekova, akupunkturne tačke su mapirane po celom telu. Svaka tačka na telu ima specifične efekte. Akupunkturne tačke su povezane sa kanalima koji nose či oko tela. Bolesti se pojavljuju kad je slab ili blokiran protok či-a koji je povezan sa neravnotežom jinga i janga. Na obe strane tela se nalazi 6 meridijana ”jing”,a jedan je sredinom zadnjeg dela tela. Sedam kanala ima ”jin” asocijaciju, a 7 ”jang” asocijaciju. Ovi akupunkturni kanali se mogu koristiti za kontrolu jina i janga na složen način. U vreme dinastije Song, učenje akupunkture je dostiglo vrhunac, iglice koje su koristili učenici koristili su zabadani u male bronzane figure u obliku čoveka u kojoj je bilo izbušeno čak 600 tačaka, čija su lica bila prekrivena voskom i napunjeni vodom. Kada bi učenik/student pravilno ubacio iglicu, isticao bi mlaz vode.
Slika 1. Tačke akupunkture
Tradicionalni kineski lekovi
Po tradiciji, proučavanje medicine seže do legendarnog osnivača Kine, žutog cara Huangdija i kinezi su jako ponosni na svoju tradicionalnu medicinu koja traje vekovima. Pronađeni su arheološki dokazi biljne medicine koji datiraju još iz doba neolita u Zhejiang-u. Legendarni bog Šenong se smatra da je napisao ’’Šenongov biljni klasik’’. Do kraja dinastije Han, identifikovano je preko 400 bolesti sa određenim tretmanima za lečenje.
Kao i u svakoj drevnoj medicini, uzimanje određenog (uglavnom biljnog) materijala bilo je povezano sa određenim stepenom magije i uroka . Lekari su bili podeljeni u tri klase, carski lekari koji su bili zaposleni na dvoru i primali platu; naučnici koji su proučavai medicinu kao nauku i povremeno pomagali užem krugu ljudi; i na kraju su samouki lekari koji su lečili široke narodne mase. Lekari bi smišljali sopstvene recepte koje bi čuvali kao strogo čuvane tajne. Iste lekove i recepte će ponuditi njihovi potomci stotinama godina kasnije kada bi se priče o efikasnosti leka proširile. Od dinastije Tang uspostavljen je ’’Imperijalni institut lekara’’, prva medicinska škola na svetu. 1111 god.pne. Imperijalnim dekretom je objavljena medicinska enciklopedija. Opisano je kako široka paleta biljaka može da se koristi u medicinske svrhe. U jednoj fazi se kaže da su lekari bili plaćeni u neobičnom sistemu osiguranja – lekari bi bili isplaćeni, primili platu, samo ako bi osiguranici ostali dobro, pa je postojao snažan podsticaj za oprez.
Slika 2. Kineski lekovi
Dan festivala Zmajev čamac (peti dan petog lunarnog meseca) smatran je vremenom za borbu protiv štetočina i bolesti. Pilo se vino Realgar koje sadrži arsenov sulfid da bi se organizam rešio bilo kakvih crevnih parazita. Muve i druge insekte odvraćali su vešanjem šolje iznad ulaznih vrata u kojima se nalazilo Artemisia verlotiorum ili kalanta (Acorus calamus).
Budistički monasi iz Indije doneli su dodatno medicinsko znanje u Kinu i proizvedene su detaljne knjige o anatomiji. Ključno medicinsko delo vekovima je bilo En běn cǎo gāng mù (Enciklopedija biljaka I korenja) koje potiče pre 2000 godina i opširno je ažurirano u doba dinastije Ming. Sastoji se od 52 knjige i 2 000 000 znakova. Prvi evropski doprinos kineskoj medicini doneli su jezuitski monasi u 16.veku, propisali su kinin za lečenje malarije i antimon za parazitske infekcije. U periodu 1949-1900.god mnogi zapadnjaci su počeli da cene kinesku medicinu. Kinezima je generalno i dan danas teško da prihvate ne-kinesku medicinu.
Hirurgija se u Kini malo praktikovala, jer je postojalo čvrsto uverenje da celo telo treba da bude netaknuto i da se nijedan deo nikada ne uklanja. Ovo proizilazi iz holističkog uverenja da je osoba zdrava samo kada su svi delovi tela u ravnoteži i harmoniji, što bi se seciranjem poremetilo. Tako se u istorijskim vremena hirurgija bavila samo spoljnim bolestima i stanjima: kožom, prelomi, rane i hemoroidi. Generalno, pre upotrebe teških mašina i benzinskih motora bilo je ralativno malo povreda dovoljno teških da zahteva operaciju
Hrana
Kinezi su medicinu ugradili u režim 5 elemenata. Organi tela su povezani sa određenim elementima. Hrana takođe ima elemente asocijacije, a lekovi nastoje da uspostave ravnotežu, pa se tako ako neko ima povišenu temperature koristi hranu ili lek koji ima cilj da ohladi telo I vrati temperature. Kineska medicina objašnjava kako ‘’jang’ predstavlja spolja, nazad, nešto vruće, šuplje I tamne organe dok ‘’jin’’ predstavlja unutrašnjost, prednju stranu, hladno, čvrste organe I svetlost. Dakle bolovi u prednjem delu sugerišu neravnotežu jina I tretirali bi se jang supstancama da bi se to ispravilo. Sva hrana I lekovi su klasifikovani prema jačini jinga ili janga.
Slika 3. Hrana koja greje i hladi ’’či’’
Pet elemenata su vatra, voda, metal, drvo I zemlja i povezani su sa određenim bojama;organa i supstanci. Moraju se održavati u ravnoteži da bi se postiglo celokupno zdravlje. Elementi imaju kreativni i destruktivni ciklus tako da se višak jednog elementa može suzbiti uzimanjem supstanci odgovarajućeg destruktivnog elementa. Dakle kako vatra uništava drvo, bolest sa elementom drveta leči se uzimanjem leka koji je bogat vatrom (npr ljuta paprika). Svaki element ima određeno doba dana i sezonu, tako da se tretmani mogu razlikovati u zavisnosti od vremena i dana.
Slika 4. Godišnji i dnevni ciklus bolesti i lekova
Tigrove kosti i bube skarabeji
Većina lekova su mešavina korena, gljiva i lišća, ponekad sa malim životinjskim delovima zmija, riba, žaba. Neki od egzotičnih sastojaka su morski konjići za plodnost; bube skarabeji za polipe i dizenteriju; šaran za kašalj i astmu; gnezdo stršljana za otrove; berberis kod bolova u stomaku; žabe za varenje; stonoga za ujed zmije, malariju i rogovi irvasa za impotenciju. Obično se smesi sastojaka dodaje vruća voda i pije se kao čaj.
Upotreba tigrova, slonova, nosoroga i drugih ugroženih vrsta u medicini i dalje izaziva zabrinutost jer su visoke cene ovih delova životinja promovisale ileganu trgovinu. Rog nsoroga posebno je cenjen kao lek, a koristi se i za pravljenje luksuznih šoljica za čaj. Tigrova kost je na primer, trebala da pomogne kod artritisa; verovanje se zasniva na primesi da se nikada nije videlo da tigrovi šepaju.
Drevna mudrost
Masivna enciklopedija Bencao Gangmu navodi 1892 leka, od kojih je 1094 biljnog porekla, 444 životinjskog i 354 mineralnog porekla. Neki nisu imali efekta, čak su i pogoršavale stanje (živa i sumpor). Dobar primer je goji bobica ili vučja jagoda koja se danas jede kao zdrava super hrana širom sveta. ; bobice se tradicionalno koriste za lečenje visokog krvnog pritiska i groznice. Ginseng je još jedan tradicionalni kineski lek koji se hvali kao zdrava hrana. Ginseng je primer biljke koja je ušla u upotrebu jer oblik njenog korena liči na telo osobe.
Narodna predanja
Tradicija i lekovi se moraju staviti u kontekst svetske medicine. Većina kultura je razvila biljne lekove na isti ad hoc način. Sela u srednjovekovnoj Engleskoj imala bi travara koji je bio dobro upućen u upotrebu bilja za lečenje bolesti. Mnogi lekovi su se zasnivali na sličnosti izgleda, na primer oznake listova nekih biljaka izgledaju poput pluća, pa se pretpostavlja da mora biti dobro za lečenje plućnih bolesti. Biljke sa plodovima u obliku bubrega itd. U mnogim slučajevima nije bilo moguće dokazati da je lečenje bilo efikasno, jer ne postoji kontrola sa kojom bi se moglo upoređivati – pacijent je ionako postajao bolji. Placebo efekat je takođe veoma snažan, lekar koji je izuzetno pouzdan u efikasnost leka nesumljivo utiče na razmišljanje pacijenta. Neki tretmani su definitivno organizovani kako bi postigli efekat, Lu Ksun piše o navodnom leku protiv tuberkuloze koji je podrazumevao konzumaciju hleba natopljenog krvlju pogubljenog kriminalca.
Određivanje dijagnoze
Tradicionalna dijagnoza je temeljan proces, lekar pažljivo sluša pacijenta. Posebna pažnja je posvećena jeziku i tenu. Osećaju se akupunkturni kanali i meri puls na levoj i desnoj strani. Preciznim merenjem pulsa može se nalaziti jin-jang neravnoteža. Kako je to holistički pristup, lečenje nije samo uzimanje leka; takođe uključuje ishranu, masažu, disanje i vežbanje.
Vakcinacija
Postoje podaci o vakcinaciji. Još pre dinastije Song pacijenti su bili izloženi malim boginjama kratko vreme i to je obezbedilo imunitet od kasnijih infekcija. Metoda je bila udisanje sadržaja osušenih zaraženih pustula. U dinastiji Ming ovaj oblik pelcovanja postao je široko rasprostanjen, jer su male boginje bolest koja je pogađala većinu ljudi u Kini.