U eri kada je sve brzo, kada dobijamo informacije sa svih strana, kada treba da uradimo nešto mnogo neobično kako bismo se izdvojili od proseka, i tako dobijamo razne rekorde kao što su “čovek koji je posetio najviše država”, kada se svi trude na svojim greb greb mapama da ogrebu što više zemalja, da se čekiraju na društvenim mrežama na najposećenijim turističkim mestima, da imamo što više pečata u pasošu (prednosti ako se stanovnik države koja nije u Evropskoj uniji 😀 )itd.
Postavlja se pitanje: da li treba da vijamo brojke kada su putovanja upitanju?
Ako krenemo od toga da bi putovanje trebalo da bude nešto što nas obogađuje, što nam kroz nova iskustva pomože da sazrimo kao osoba, onda sigurno ide sve ka tome da je odgovor na ovo pitaje negativan.
Pokušajmo i sa ovim poređenjem. Ako pretpostavimo da je određeni grad osoba i sa tom osobom provedete dva tri dana, malo se fotkate, jedete zajedno u nekoliko restorana, ispričate jedno drugom samo najosnovnije o sebi, da li to znači da ste se zaista upoznali? Verujem da se slažete da je odgovor ponovo odričan.
Jednom sam čuo da je neko na svoj spisak proputovanih zemalja stavio Rusiju iako je bio u Kalinjingradu (defacto zvanično Rusija) i rekao kako ne mora da ide više na tu stranu jer je to čekirao. Da li zaista treba da gledamo na destinacije kao na šemu za jedno veče? Da li treba samo da putujemo kako bismo štiklirali destinacije?
Ako ste nekada čitali istu knjigu ili gledali isti film u različitoj starosnoj dobi, da li ste ga gledali drugačijim očima? Upravo to se dešava i sa destinacijama. Vraćate se sa novim iskustvima, bili ste na drugim destinacijama, imate još više gradova sa kojima možete da ga uporedite, primećujete detalje koje niste primetili prvi put, kako ste zreliji počinjete da obraćate pažnju na neke druge stvari. Možda su vam se u međuvremenu promenila interesovanja te taj grad ovaj put ima mnogo više da vam ponudi, možda sada slušate drugu vrstu muzike pa vam se dopadne ponuda barova u tom gradu itd. Lista stvari koje možete drugačije da doživite ako se vratite u isti grad je zaista beskonačna.
Dokazano je da na utisak turiste o određenom gradu zavisi od mnogo faktora: da li je bio umoran, da li je bio pod stresom iz nekog razloga, da li je bio srećan (dakle emocija u tom momentu) kakvo je vreme u tom gradu tog dana, da li je prenatrpan program itd.
Po tom pitanju, kada dajem primer gradova za koje ljudi najviše menjaju mišljenje su Venecija i Firenca. Oba ova grada su krcata turistima, međutim, Venecija, zbog svojih mnogobrojnih mostova preko kojih se kreću turisti, ta gužva se možda za nijansu teže podnosi. Još ako je taj dan poplava (poplava u ovom gradu je oko 80 dana godišnje) i kada je miris maloirijatniji svakako kvari utisak ovog bisera Jadrana. Međutim, kada se turisti vrate, u individualnom aranžmanu i uspemo da izbegnemo dane prevelikih gužvi, kada je lep dan, kada imamo vremena na tenane da upijamo prelepu atmosferu Venecije, ljudi ipak menjaju mišljenje.
Drugi navedeni primer je Firenca. Imao sam jednu devojku u grupi na đačkoj ekskurziji na kojoj je tema bila Toskana. Tokom obilaska Firence išla je za mnom i mali milion puta me je pitala kada će se završiti obilazak. Nekoliko godina kasnije, grupa je bila otvorenog tipa, tokom prolećnih praznika, i jedna devojka nakon obilaska Firence prišla je da se zahvali za sve što je saznala o ovom gradu podsetivši me na našu epizodu od pre nekoliko godina i tada mi je rekla da nije ni sanjala da će se vratiti u Firencu a kamoli da će se zaljubiti u ovaj grad, toliko da je rekla da planira da upiše studije u Firenci i nastavi da se usavršava na polju arhitekture. Nismo se više sreli, nadam se da je uspela u svojim planovima 🙂
Kada su posete isitm državama u pitanju, verujem da iz svega prethodnog zaključujete da se treba vraćati. Pogledajte na primeru onoga što nam je najpoznatije a to je svakako naša država. Koliko se razlikuju mentalitet ljudi, običaji, dijalekti, arhitetura, istorija, kuhinja itd na severu (npr. Subotica) i na jugu (npr. Pirot) ili na istoku (Kladovo ili Stara planina) i zapad (npr Zlatibor). Zamislite neke države gde su te razlike drastičnije, države koje su veće ili države koje sačinjava više naroda? Dakle svaki deo ove naše planete je priča za sebe.
Ne gledajte na putovanja kao na neko takmičenje, putujte radi sebe, kako biste uživali, kako biste bili bogatiji nakon tog putovanja. Uvek dajte više šansi svakom gradu, svakoj državi. Najčešće nisu oni krivi što nam se ne dopadaju. Oni su takvi kakvi su i u tome je njihova čar. Mi samo treba da ih sagledamo malo bolje, otvorimo svoj um, i da se trudimo da budemo uvek srećni u tom trenutnku na tom putovanju.
Putujte opušteni, naš tim je uvek iza Vas @turistickiinfocentar.rs